Georg Kristof Lihtenberg

Da li ste ikada razmišljali kakav bi Drugi svetski rat imao ishod da je Nemačka 1940. godine izvršila invaziju na Veliku Britaniju? Možete li da zamislite šta bi se sve dogodilo da je nacistička Nemačka uspela da pobedi i pokori Sovjetski savez? Da li vam je palo na pamet da spekulišete sa pretpostavkom kako bi danas Evropa i svet izgledali da je svojevremeno izbegnut hladni rat, ili šta bi se desilo da se posle perestrojke u SSSR nije urušio komunizam? Upravo pitanjem, šta bi bilo da su događaji na kojima je tokom XX veka utemeljena naša stvarnost kojim slučajem imali drugi ishod, bavi se novi dvobroj časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradac. U kakvom svetu bi danas živeli da je svetska istorija nekim čudom krenula drugim tokom? Da li uopšte postoji bilo kakav racionalni razlog da se bavimo onim što se nije dogodilo u novom broju časopisa  Gradac, a polazeći od stava da ne postoji jedna jedina privilegovana prošlost, već beskrajno mnogo podjednako vrednih prošlosti, smisao i racionalno objašnjenje pokušavaju da iznađu Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam, Mark Almond. Koliko god nekome, na prvi pogled, apsordno izgledala tema novog dvobroja časopisa Gradac, događaji koji se na polovini druge decenije trećeg milenijuma kao Damaklov mač nadvijaju nad čovečanstvom, nesumnjivo nameću njenu nužnost. Od gorkih plodova „Arapskog proleća“ koji se u velikom delu arapskog sveta sve sem demokratskih procesa do rata u Ukrajini koji u Evropi, decenijama posle pada Berlinskog zida oživljava hladnoratovsku psihozu, mnogo je toga što podstiče na razmišljanje o tome a šta bi bilo da se dogodilo drugačije, a zbog čega će eseji koje je u celinu uopbličio Nil Ferguson, a čitaocima u prevodu Ivana Radosavljevića,  prezentovao Časopis za književnost, umetnost i kulturu Gradac nesumnjivo pobuditi pažnju.