Ова ликовна манифестација је прва пут одржана 1994. године под називом Мали пролећни анале. Манифестација је таква замишљена да на нови сваке године изложи по дванаест сликама младе и средње генерације. Број уметника је симболисао број месеци у годинама, а симбол само Анала је сунце, врхунска природна појава, која је постала медаљама и плакетима који се оцењују, по оценама стручног жирија, најуспешнијег умјетника. После престанка од 1997. до 2000. године, ова манифестација је постала традиционална и име мења у Пролећни анале. Прво три године Осим главне награде – Медаља Мала пролећног анала, додала је и награда часопис Градац. Од 2000. године организује Пролећнаг анала доприноси и Градска библиотека Владислав Петковић Дис, која дођељује другу награду – Плакету пролећног анала.
Медаља Пролећног анала, је рад академског вајара Николе Вукосављевића, који је направио по цртежу Захариа Орфелина.

Селектори ове значајне ликовне манифестације до сада били су реноманирани историчари уметности, у чијем избору су били бројни уметници, значајни на ликовним сценама Србије.